Примери рецитација

Овом приликом предлажем да чујемо неколико прелепих рецитација, пре него што кренемо у воде „озбиљног“ рада на овом блогу.

Ове дивне рецитације могу послужити као адекватна припрема за усвајање основних законитости изражајног казивања стихова.

Објављено под Пракса | Оставите коментар

Техника говора

У овом чланку позабавићемо се техником говора у уметности рецитовања.

Техника говора у рецитовању подразумева читав низ елемената као што су: дикција, акценти, дисање, лакоћа израза, такође простор и микрофон. Сваки од ових елемената мора бити добро изведен и припремљен како би рецитација била успешна.

Дикција подразумева добру артикулацију, разговетност, јасноћу говора, речи које се јасно изговарају и добро чују, акценатску и мелодијску правилност. Без добре дикције нема добре рецитације. Од рецитатора се очекује култивисан глас, изванредна чујност, разумљивост и изражајност. Дикција инсистира с једне стране на природном, реалистичком говорењу, а са друге стране на остварењу првенствено ритмичке структуре текста.

Показало се на такмичењима рецитатора да је лош акценат велика препрека. А акцентовање није тешко научити. У том смислу је веома важно усвојити основне законитости када је у питању прозодија односно проблем акцента и дужине. Потребно је познавати основна правила стандардне акцентуације српског језика и руководити се њима у говору. Морамо научити следеће чињенице: акцентовање је истицање одређених делова речи у говору; речи имају свој акценат и своју дужину; акценат има своје трајање, може бити кратак и дуг и има своју мелодију – силазну или узлазну. Приликом рада на песми треба одредити акценте речи. Најпре треба одредити место (слог) на коме је реч акцентована, затим трајање наглашеног слога и најзад мелодију. Учење акцента приликом рецитовања није никакав баук. Сваки иоле талентован рецитатор може да научи да бар песму коју рецитује изговара правилно, ако већ има потешкоће са тим у свакодневном говору.

Рецитовање подразумева другачији ритам дисања од оног у глуми или обичном говору. Оно је условљено темпом говора, мелодијском структуром, логичким акцентима у рецитацији, распоредом пауза, разним говорним фигурама и емотивним ангажовањем. Треба пажљиво разрадити мапу дисања (економија у дисању) како говорник не би остајао без ваздуха ако се нађе пред дужим говорним низом који мора изговорити као целину. Треба се чувати празнина у ритму или сувишних пауза. Нормално дисање подразумева кратке и дуге удисаје на логичним местима, тамо где има довољно простора за то, да би се могло наставити даље. И дисање има своју логику. Дишите „помоћу мисли“, према логици и природи текста.

Дугим вежбањем долази се до јасноће израза, до спонтаности, до тога да песма клизи са језика. Гете је истицао врлине рецитације, наглашавајући да текст треба тако научити и говорити као да долази из срца. Рецитатор треба да стане пред публику потпуно ослобођен, а никако заробљен песмом, да проговори лако и сугестивно и да постигне лакоћу израза.

У битне ствари спада решавање питања простора, звука, микрофона. Рецитатор мора да добаци гласом до последњих редова, али наравно, без вике, без појачавања гласа противно природи песме. Рецитатор је у пракси често суочен са проблемом чујности и простора. Зато рецитатор мора унапред да рачуна на евентуалну појаву тих проблема и да се адекватно припреми односно увежба. Никако не треба почети са изведбом песме док се не подеси микрофон на висину која одговара рецитатору. У крајњем случају, рецитатор ће то урадити сам.  После тога се одмакне, „проба“ микрофон, начини паузу и почне са рецитовањем.

Објављено под Теорија | Оставите коментар

Уводна лекција: „Научите пјесан, то је избављење!“

Блог recitovanjevolim биће посвећен свима који воле лепу писану и казану реч. Биће занимљиво позабавити се основним техникама изражајног читања и казивања текстова. Надам се да ће се на овом „месту“ окупити сви који су заинтересовани како за казивање тако и за рецепцију књижевних текстова. Ученици ће имати прилику да овим путем усвоје најважније чињенице у вези са вештинама и техникама рецитовања.

Кроз више лекција блог ће обрађивати тему рецитовања и избора књижевних текстова у ту сврху. Обрада ове теме путем блога пружа разноврсне могућности (аудио, видео записи, корисни линкови и сл.), а све у циљу што боље и успешније реализације саме теме. Надам се да ћу успети да оваквим приступом теми допринесем популаризацији рецитаторских секција у школи.

У овом првом тексту желим да истакнем да је рецитовање, пре свега, стваралачки чин. Поезија на путу од текста до гласа доживљава читав преображај. Тај преображај зависи пре свега од начина интерпретације онога који ту песму говори. То је уметнички стваралачки чин и као такав није нимало наиван. Потребно је познавати читав низ упутстава и правила, позивати се на многе примере и искуства како би тај чин био разумљив и ефектно реализован. Предмет овог блога управо јесте упознавање са основним правилима и техникама уметничког говорења стихова. У наредним чланцима блога биће речи о најважнијим моментима везаним за рецитаторску праксу. Надам се да ће блог бити ефикасан и учинковит.

Објављено под Теорија | Оставите коментар